Kad će mi nadoći mleko

Mleko počinje da se proizvodi u našem telu početkom drugog tromesečja trudnoće. Kod većine mama, “nadolaženje mleka”, odnosno njihov osećaj da je mleko tu, dešava se između 3. i 6. dana po porođaju.

Bitno je znati da je mleko već tu na porođaju, iako mnoge mame nisu svesne toga. Ali, kolostrum je tu. NJega ima u veoma malim količinama, ali i bebin želudac je veoma mali. Tog prvog dana po rođenju, kapacitet želuca je 2 do 10 ml. Da, toliko malo.

Kad se dešava povećanje produkcije?

To povećanje u proizvodnji mleka se dešava 30 do 40 sati pošto je izašla placenta i to je taj osećaj naglog nadolaženja mleka koji mame opisuju negde 2., 3. dana po porođaju. Za neke mame potrebno je i par dana više.

Taj prelaz, mame opisuju kao momenat da im dojke postaju još više uvećane, pune, teške, otečene, toplije. Mleko često samo curi ili kaplje iz dojki, a mame uočavaju i da se ono promenilo u boji i konzistenciji. Obično je praćeno i promenom ponašanja bebe u dužini i učestalosti podoja.

Iako neke mame sve to opisuju kao naglo dešavanje, ono se ipak, kod velike većine mama dešava postepeno. Čak i da beba uopšte nije sisala, niti da je mama stimulisala dojke izmlazanjem, ono je hormonski uslovljeno i svakako bi se desilo.

Međutim, kod mama koje su započele dojenje rano po porođaju i nastavile da doje često (ili se izmlazale, ako beba nije sa njima) proizvodnja mleka je mnogo viša, i time je kaliranje u težini bebe (koje se svakako očekuje) manje, a i nivo bilirubina sporije raste kod razvoja žutice.

Nedovoljna i previše retka stimulacija u tim danima dovodi do postepenog smanjenja obima proizvodnje mleka.

Nekad se desi da dođe do tzv. odlaganja početka laktacije, jer se posle 72 sata od porođaja nije uspostavila ona produkcija mleka koja je očekivana za taj period.

Više faktora može da utiče na to, a neki od njih su:

• prvorotke (kod njih najčešće dan kasnije kreće veća produkcija)
• prevelika količina tečnosti koju mama dobije putem IV infuzije na porođaju
• stresan, fizički naporan i iscrpljujući porođaj (bilo vaginalni, bilo putem carskog reza)
• lekovi dati u porođaju
• velik gubitak krvi
• zaostala placenta
• produženo trajanje drugog porođajnog doba
• gojaznost
• autoimune bolesti i bolesti uz poremećaj hormona (insulinska rezistencija, neregulisan dijabetes, problemi sa štitastom žlezdom, problemi sa nadbubregom, policistični jajnici, hipertenzija itd.

Nekad očekivani prelaz nastupi kada očekujemo, ali obim proizvodnje ne postigne očekivano:

• prevremeni porođaj
• hipoplazija žlezde
• operacija dojke i/ili bradavice
• zdravstveno stanje mame (prehlada) koje utiče na refleks otpuštanja mleka
• lekovi u prvim danima a koji utiču na obim proizvodnje (npr. kontraceptivne pilule)

Šta raditi ako mleko nije nadošlo ni posle 4 dana?

Najpre, potrebno je analizirati dosadašnje dojenje – da li imate dovoljan broj podoja, da li beba može češće da sisa, da li je potrebno korigovati položaj bebe na dojci,…

Pratimo znake da li beba unosi dovoljno mleka i, ako ne, potrebno je razmišljati u pravcu suplementacije (bilo majčinim mlekom, bilo mlečnim formulama).

Proveriti nivoe hormona, najpre štitaste žlezde, testosterona i prolaktina, kao i nivo gvožđa svakako je prednost.

Angažujete neku od osoba edukovanih za dojenje da vam pomognu oko položaja i rasporeda dojenja.

I, na kraju, ne padajte duhom. Mnogo mama pun obim laktacije postižu tek posle 2 nedelje, a nekad i kasnije.