Šta kad dojena beba ne napreduje kako očekujemo

Šta preduzeti ukoliko dojena beba ne napreduje kako očekujemo? Odnosno, ako napreduje premalo. Hajde da vidimo šta tada preduzeti korak po korak.

Dojena beba ne napreduje dovoljno?

Bili smo na kontroli i beba nije dobila dovoljno.

Rečenica koju mnoštvo mama izgovori posle neke od kontrola u savetovalištu za bebe, a najčešće posle prve.

Najpre bih rekla da je neophodno da isključimo pogrešan zaključak o ovome. Nekad se nepodudaranje dešava zbog neusklađenosti više vaga na kojima se vaga beba, a koje nekad znaju da se nepoklapaju i po 300 (!) grama.

Napredovanje svake bebe je individualno. Postoje tabele percentila i spram njih i bebinog “starta” se određuje koliko to očekujemo. Za bebu rođenu sa 2700g i onu sa 4500g ne očekujemo da napreduje na isti način.

Stoga, nemojte da slušate kako je sestrina, komšijina, kumina beba dobila XY grama, a vaša nešto drugo.

Takođe, nekako se zanemaruje aspekat da bebe treba da napreduju i u dužini (visini). A više se skoncentrišemo na te grame.

Ukoliko se, pak, utvrdi da vaša beba stvarno nije postigla željeni prirast u kilaži, treba znati da nije (uvek) rešenje uključivanje mlečne formule. Pogotovo ukoliko se to radi bez nekog plana, objašnjavanja načina davanja, kao i usklađivanja količina spram uzrasta i kilaže.

Beba ne napreduje kako očekujemo

Ono što najpre treba jeste utvrditi – gde dojenje škripi. Nedovoljno napredovanje bebe se u najvećem postotku dešava jer beba neefikasno sisa, a ne jer je obim laktacije objektivno mali.

Potrebno je izvršiti uvid kako izgleda kad beba sisa. U kakvom je položaju, kakav je sam hvat (da li je plitak, da li boli) i korigovati isto uz stručnu pomoć.

Zatim, potrebno je ustanoviti kakav je ritam podoja. Koliko imamo podoja za 24 sata i da li imamo onaj neophodni minimum za taj uzrast? Kako se podoj odvija? Da li traje dovoljno dugo i, ako ne, šta možemo da učinimo da to poboljšamo?

Tu je svakako i pitanje da li je beba bila prehlađena ili trenutno jeste, da li uzima neku terapiju, možda ima soor (mlečac). I, svakako, da li postoji skraćena resica pod jezikom.

I, na kraju, treba utvrditi navike. Da li beba koristi cuclu i koliko? Da li pokušavamo bebu da uobročimo? Da li je nosamo dovoljno, držimo uz sebe, gde spava?

Kad eliminišemo sve stavke, treba utvrditi i da li mama koristi nešto od terapije ili ima neku autoimunu bolest, policistične jajnike ili bilo koji drugi problem.

Tek onda, možemo da formiramo zaključak zašto je beba napredovala manje od očekivanog, a samim tim, i oformimo plan za poboljšanje stanje.

Svakako, ukoliko je potrebno uvodi se suplementiranje majčinim mlekom ili mlečnom formulom, ne ostavlja se da beba gladuje ako okolnosti nalažu.

Sve ovo je najbolje da pređete uz stručno lice za dojenje koje će vas ciljano navoditi na potrebne stavke, te se ne ustežite da potražite pomoć u ovoj situaciji. Nekad neadekatvno davanje formule može dodatno da iskomplikuje već zatečenu situaciju.