Šta sa dojenjem kad beba nije sa mamom?

odvojenost

Ona najidelnija situacija po rođenju bebe je da beba (skoro) odmah započne da sisa.

Pa u nastavku da sisa što češće. I da mama ima pomoć kod učenja kako da bebu postavi na dojku.

Ipak, kako mnoge mame svedoče, dese se situacije koje učine ne samo da nisu ti koraci mogući, no je često prisutna i potpuna odvojenost mame i bebe. To je često u okviru procedura u određenom porodilištu posle carskog reza, neka zdravstvena stanja mame ili bebe, prevremeni porođaj i slično.

U toj situaciji zna da bude izazovno da se uspostavi laktacija, a i posle održi.

Ono što moram da istaknem je da odvojenost mame i bebe može da bude izazov za kasnije i nastavak dojenja kući. Ali, isto tako, uz odluku da želite da uspostavite laktaciju i da postignete i održite količine mleka optimalne za vašu bebu, i kasnije izazove možete prevazići.

Stoga i ovaj tekst pišem sa željom da vam dam neke smernice u toj situaciji i time podstrek za dalje.

Pa ajde da prvo spomenemo šta je ono što se najčešće savetuje mamama dok su odvojene od svojih beba.

Savete koje najčešće čuje novopečena mama je – da što manje dira grudi. Da ne bi navlačila mleko i time sebi iskomplikovala period u porodilištu jer će morati da se izmlaza ili će doći odmah do upale dojke.

Taj savet prati i onaj da se uzima što manje tečnosti, da pije što manje vode.

I jedno i drugo neutemeljeno, a ono prvo može često da bude baš prvi kamen spoticanja da se laktacija uspostavi u željenom obimu.

Naime, nekih 48 sati pošto je izašla placenta, hormon prolaktin, zadužen za proizvodnju mleka, postiže svoj skok i zahvaljujući njemu, prvo mleko, kolostrum počinje da menja konzistenciju i količinu.

Ukoliko prolaktin ne postigne optimalni nivo, samim tim ni proizvodnja mleka neće biti dovoljna za bebine potrebe. A da bi taj prolaktin skočio, a posle se održao visokim, potrebna je stalna stimulacija. Ona se postiže podojima (beba na dojci) i kontaktom gola koža na golu kožu.

Šta onda raditi kod odvojenosti od bebe? Izmlazati se. Učestalo i, po mogućnosti, ručno.

Ako nam je potrebno 10 do 12 podoja (i više) dnevno i ukoliko beba nije sa nama ili nam, pak, bebu donose ali se podoji iz nekog razloga ne ostvare, svaki izostao podoj se zamenjuje izmlazanjem.

Ako bebu donose bar povremeno, iskoristite to, čak i ako beba ne sisa (pokušavate svaki put, naravno!) da se što više mazite sa njom, da je grlite, držite uz sebe.

Ta izmlazanja prvih dana neće biti velika u obimu i količini. Ali, ni ne trebaju, s obzirom na to koliki je bebin želudac. Ali moramo da insistiramo na učestalosti, na svaka dva do dva i po sata tokom dana, odnosno sa najmanje 3 noćna izmlazanja od kojih bar 1 mora da je u periodu između ponoći i pet ujutru.

Zamolite osoblje da vam pomogne u tome, pogotovo ako se oporavljate od carskog reza, kao i da izdojeno mleko daju vašoj bebi, ukoliko je to moguće.

Nekad, psiha igra veliku ulogu. Iako je prolaktin, hormon koji nije osetljiv ni na šta, da bi se samo mleko otpustilo iz dojki potreban je hormon oksitocin. Oksitocin je veoma osetljiv na hormone stresa, te svaka situacija koja dovodi do njihovog povišenja, najpre adrenalina, ga blokira i time sprečava delimično ili u potpunosti da mleko potekne iz dojki.

Sve situacije koje nam se čine stresno, ali i situacije gde mamu nešto boli, kad je nenaspavana, iscrpljena, prehlađena, neredovno jede itd. Tu spada i situacija kod izmlazanja mleka kad smo, želele mi to ili ne, u grču da li će mleko poteći, koliko ćemo sakupiti, zašto ide u kapima a ne u mlazu, da li je to dovoljno za bebu, zašto ne možemo da izmlazamo te neke količine koje nam kažu da se potrebne itd.

Zato glavno pravilo je – ne gledamo u posudu gde se sakuplja mleko. Trudimo se da fokus prebacimo na nešto drugo, da gledamo film, seriju, slušamo muziku, čitamo, bilo šta što nas opušta.

Nekim mamama pomaže da uporedo gledaju bebu ili, ako nije uz njih, da posmatraju njene fotografije, pa čak i da mirišu njenu benkicu. Pred podoj možemo da stavimo toplu oblogu na dojke.

Možete tokom izmlazanja promeniti nekoliko puta dojke, ali gledajte da bar 5 minuta izmlazate i “na prazno” radi bolje stimulacije. Takođe, normalno je da količina varira od jednog izmlazanja do sledećeg. Nemojte da vas mrzi da preskačete izmlazanja jer upravo stalnost istog podstiče stalnu proizvodnju mleka.

Odvojenost od bebe svakako može da nas dodatno demorališe. Ima tu uticaja i težina porođaja i tok oporavka posle istog.

Ipak, volja i pridržavanje ovih smernica mogu u mnogome da olakšaju laktaciju, što nekad ima uticaja i na period koji sledi po dolasku kući.

Ukoliko, pak, odvojenost potraje, svakako postoje načini da se laktacija održi na duži period. Ili možda da se pređe na isključivo izmlazanje. U oba slučaja, konsultujte se sa osobom koja je stručna za dojenje da sa vama napravi plan prilagođen za vas i vašu bebu.

Leave a Reply

Your email address will not be published.